| Naziv škole | Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu |
| Mesto | Beograd |
| Programski jezik | Linux |
| Broj polaznika | 20 |
| Veličina pojedinačne grupe (broj polaznika) | 20 |
| Trajanje ukupnog programa (u nedeljama) | 25 |
| Trajanje obuka (broj nastavnih časova) | 260 |
| Trajanje programa stručnih praksi | 120 |
| Broj mesta za stručnu praksu | 20 |
| Firme u kojima će se sprovoditi stručna praksa i broj mesta u svakoj | Inovacioni centar ETFa i Računski centar ETF u saradnji sa više poznatih domaćih firmi |
| Raspored časova (dani i sati; navesti eventualne periode pauza u radu) | utorak-četvrtak-subota ili ponedeljak-sreda-subota, radnim danom od 18 do 22, subtom 4h u periodu od 10 do 18h |
| Očekivanja od polaznika van nastave (okviran broj sati nedeljno za domaće zadatke, samostalan rad, itd) | 12 |
| Kriterijumi za izdavanje sertifikata o uspešno završenom programu | Prisustvo na časovima i realizovan projekat u okviru prakse |
| Očekivani ishodi/rezultati programa | U okviru Linuks kursa polaznici bi se obučili za sistem administratora (eng. System Administrator). Kroz kurs, polaznici bi imali priliku da se upoznaju sa ovim popularnim i besplatnim operativnim sistemom. Kurs bi obuhvatio kako početni nivo tako i napredno korišćenje Linuksa. Pretpostavka je da polaznici nemaju prethodna iskustva u radu sa Linuksom. U skladu sa time, kurs počinje od osnovnih koncepata i postepeno prelazi na napredne teme. Zatim će se korisnicima objasniti postupci kako da administriraju Linuks sistem i podese osnovne sistemske servise. Sadržaj kursa bi bio nezavistan od distribucije, i pokrivao sve glavne Linuks distribucije (Debian, Ubuntu, CentOS (RedHat debranded), Fedora, openSUSE i druge). U okviru prvog dela kursa bi se predstavio Linuks operativni sistem, njegova istorija, osnovne karakteristike, licence, veza sa GNU sistemom, distribucije, sertifikati. Polaznici bi se upoznali sa open source filozofijom i poslovnim modelom. Razmatrale bi se osnovne karakteristike Linuksa, razlike u odnosu na Windows, zatim njegova instalacija i osnovna podešavanja, kao što su upravljanje softverskim paketima, instaliranje programa i ažuriranje sistema, upravljanje hardverom i instalacija drajvera. Predstavili bi se programi za svakodnevni rad - internet, multimedija, kancelarijski alati, grafika, programiranje, kao i osnove rada u mrežnom okruženju, pronalaženje dokumentacije i uputstava, komande za rad sa lokalnim i udaljenim fajlovima i fajl sistemima, kontrola pristupa fajlovima. U okviru drugog dela kursa bi se predstavio uvod u administraciju softverskih sistema, uloga sistemskog administratora i administracija korisnika i grupa. Polaznici bi naučili kako mogu da izvrše automatizaciju aktivnosti pomoću skriptinga, da izvrše administraciju fajlova i fajl sistema, hijerarhiju fajl sistema i potrebu za particijama, označavanje disk uređaja i particija, particionisanje, tipove fajl sistema, formatiranje, proveru ispravnosti i promenu veličine fajl sistema, atributi fajl sistema, pristupne liste. Upoznali bi se i sa osnovama hardverskih sistema, prepoznavanjem hardverskih komponenti, procesom startovanja sistema, i kontrolom procesa. Naučili bi rad sa podacima podataka, pravljenje rezervnih kopija podataka, kao i njiohovo vraćanje. Tokom kursa bi se upoznali sa osnovama računarskih mreža, podešavanjem mrežnih parametara, alatkama za rad sa mrežom i ispitivanjem mrežnih problema i osnovama mrežnih servisa. Uz veliki broj praktičnih primera, polaznici bi se osposobili, da i bez tehničkog predznanja, mogu samostalno da izvrše instalaciju i osnovna podešavanja i održavanje Linuks operativnog sistema. U okviru časova polaznici bi imali mogućnost da se upoznaju i sa osnovnim pojmovima vezanim za hardverske komponente i raču nraske mreže, tako da nakon kursa budu osposebljni da realizju poslove tehničke podrške. |
| Kratak opis programa i metodologije (1-2 pasusa, uključujući opis obuke, opis stručnih praksi, programe dodatnih veština i eventualne dodatne elemente) | Obuka se izvodi u računarskim laboratorijama, gde svaki polaznik ima svoj računar. Predviđeno je da svaki polaznik tokom celog trajanja obuke ima svoje rezervisano mesto na kome će raditi. Časovi će biti sa delom predavanja teorijskih koncepata i više bazirani na praktičnom znanju. Predavači će koristiti već pripremljene PPT prezentacije i projektor, tablu i računar, na kome će pisati programe. Polaznici treba da prate predavače i pišu programe istovremeno sa predavačem (biće mogućnost deljenja ekrana predavača tj. svaki polaznik će videti i na projektoru i na svom ekranu šta je predavač kodirao). Polaznici će imati priliku da tokom časova i u pauzama postave predavačima pitanja, a nakon definisanja određenih testova i domaćih zadataka biće održani i posebni konsultativni časovi. Svi polaznici će putem onlajn platforme na vreme dobijati materijale za učenje, testove za proveru znanja i domaće zadatke. Na raspolaganju će im biti praktikumi i zbirke zadataka koji su autorsko delo predavača na kursu. Na kraju kursa svaki polaznik će u timu od 4 do 5 osoba raditi na razvoju jednog realnog IT projekta sa već definisanom specifikacijom korisničkih zahteva. |
| Link za detaljniji opis programa (kurikulum, materijali, metodologija) | http://projekti.rc.etf.rs/kursevi-i-obrazovanje/ |
| Opis procesa selekcije (pisani test, razgovor, drugo) | Pisani test i razgovor |
| Opis selekcije: test (broj pitanja, trajanje, način ocenjivanja, link ka primerima pitanja) | U okviru testa će biti definsao od 20 do 25 pitanja, koja će biti elementarna pitanja o poznavanju rada na računaru i logičkog razmišljanja. Test će sadržati pitanja o algoritamskoj logici rešavanja nekih bazičnih problema |
| Opis selekcije: razgovor | Razgovor će se obaviti sa stručnim ekspertima u trajanju od 10 do 15 minuta |
| Opis selekcije: (upisati) |